Crveno na poklon

Danas jedan vrlo sveden post i svedena ogrlica.
Crvena.

Za Tamaru.

Crni Roko

Pre nekoliko dana došao je Roko. Crn momak, jako elegantan! Došao je i poveo sa sobom belu olovku.
Put iz Osijeka do Valjeva prešao je u savršeno dizajniranoj koverti, jer za njega drugačija koverta i nije.

Kako je bio vrlo umoran od puta, odmah sam pripremila kafu. Jednu jaču, crnu, da se ne brukam.

Crna kafa-belo mleko. Crna boja-bele krede. Odmah sam se potrudila oko kontrasta.

Roko voli kafu sa šećerom?! Nema problema! Nudim dve vrste u dva oblika.

Kada se malo raskomotio, bila sam slobodna da mu pokažem kako crtam. Srce i sunce za početak, sa oblakom i talasima. Jedna devojčica i malo cveća. Nisam htela da ga preopteretim u startu, ali sam mu najavila dosta toga.
Jer on je poseban i beskrajno inspirativan. I ja sam to znala onoga dana, kada sam ga prvi put videla. Znala sam da je on rokovnik mog života!

Savršen pod prstima, sa najšarmantnijim crnim stranicama na svetu. I detaljima za poljubiti!

Rekla sam mu kako jako volim crno-beli kontrast; kako sam pravila crnu boju za školsku tablu, farbala limenke od kafe u crno, pa po njima pisala belim markerom i kako me sve to jako inspiriše.
Rekla sam mu da planiram novi DIY post u kom ću pisati o svojim teglicama sa začinima, gde su takođe crna boja i bela kreda.

Roko je pažljivo slušao i rekao mi da se raduje što ću skice praviti baš po njegovim stranicama. Raduje se mojim idejama i nepredvidivoj inspiraciji. I ja se radujem, jako!
I zahvaljujem divnim ljudima iz Lega-Lega preduzeća! :)

Sav taj veš

Ovaj post nema veze sa prethodnim postovima. I nema mnogo veze sa ovim blogom. Nema veze sa nakitom. Ni sa čajem. Limene kutije- ne. Detalji, šoljice, snail mail, gif... nisu na spisku.
Nema.

Volela bih da ovaj post ima veze sa dobrom fotografijom, ali nažalost- nema ni to. Nisam se dovoljno izveštila, fotić je fotić, nije fotoaparat, ali se nadam da će jednoga dana postati.
Dobro, o čemu ja to?
O vešu. O komšiluku. O prizoru koji je svakodnevno drugačiji i svakodnevno inspirativan. Čudo od veša!
Seriju fotografija koje ću vam sada pokazati sam počela da pravim kada sam primetila da je komšija okačio- dugu! Nisam verovala.

Posle toga su mi se oči same lepile na prizor sa susedne zgrade i shvatila sam da se nijansiranje ponavlja.

Sem nijansiranja, jednoga jutra me sačekao pastel. Savršeno okačen pastel.

A potom i besprekorno okačene krpe. Svaka pod konac. Pa, komšija!

A jednoga dana neko je imao malo mračniju fazu..

Ali ništa od ovoga vam verovatno ne bih ni pokazala, da me pre neko jutro nisu sačekale- pelene!
Koliko sam se samo obradovala!
Ove pelene su verovatno okačene prvi put, jer je neko kući tek došao; jer se njegova starost broji u danima. I to verovatno jednocifrenim.
Ovaj prizor mi je potpuno ulepšao dan.

A sutradan je, znate, na red došao šareni veš ♥ Benkicu kada sam videla, istopila sam se.
To je jedan mali čovek, jedan jako mali čovek.

Želela bih ovom prilikom da poželim dobrodošlicu našem novom malom komšiji ili možda komšinici. I da pozdravim nepoznatog kreativnog i definitivno veoma urednog komšiju.
Poštovanje.

Zunge zeigen, herzlich willkommen!

I pošto smo izgleda svi brisnuli neku suzicu, vreme je da organizujemo dobrodošlicu. Prijem. Doček novoj mušemi, udoban smeštaj i adekvatnu prezentaciju.
Nova mušema nije obična mušema. Običnim mušemama u našem domu nije mesto. Ova mušema, sem što je savršeno dizajnirana, vrlo je edukativna i ispred svega praktična.
Zašto? Zato što se na njoj pominju tri najvažnije stvari u životu. Prvo i osnovno- čokolada.
Zašto je neophodna, kako nas spašava u najtežim trenucima i koliku ulogu igra u našim životima, to znate. A zna i ova mušema. Zato su na njoj važne istorijske i druge činjenice o čokoladi. A ko ne veruje u njene zdrave moći, ima crno na belo da je zdrava i verovatno najzdravija na svetu!

Sledeća važna i najvažnija stvar u životu- čaj. U mušeminom slučaju rooibos. Divno ilustrovan, izgleda u mojoj dragoj staklenoj šoljici;) O čaju čitam i na mušemi, a taj deo sam stavila tako da ga lepo vidim i da bude uz mene, dok smo za stolom.

I treća najvažnija stvar- mojito. Da, mojito. Neophodan leti, neophodan za dobro osveženje i raspoloženje. Ukusan. Svež. Savršen! A da se nedajbože recept ne bi zaboravio, tu je mušema. Ko je žedan?

Sem ovih važnih-najvažnijih činjenica, naša nova mušema ima još izobilje izraza, ilustracija i informacija. I to savršeno izobilje koje se toliko dobro uklopilo u naš prostor, da uživamo!

A kako se mušema koristi u našoj porodici? Intenzivno!

Na njoj serviramo ugođaje i čokoladu na srca; osunčane sendviče i raznu drugu hranu. Najdraža je ona koju moj dragi čovek spremi, pa ta najbrže izlazi na Instagram;)

Kako je mušema tek zakoračila u naš život, tako je serija fotografija tek počela.

Svakoga dana otkrivam novu ilustraciju i informaciju, a kako je sve vrlo inspirativno, tek očekujem da se zabavljamo!;)

Veliko hvala MooShema ekipi, ulepšan nam je život :)

Raznobojna čajanka

Danas jedna raznobojna i dinamična čajanka!
Kako je sastav čaja prilično sveden, gif će doći kao dobar kontrast. U sastavu je beli čaj Mao Feng, zeleni čaj Wu Lu i Guangxi, jabuka i aroma. DAVIDsTEA na meniju; još jedan uzorak koji sam dobila u ovom paketu.

Novi, raznobojni poslužavnik me inspirisao da napravim gif. A dragi ljudi su me inspirisali da u svoju kuhinju unesem boje ♥♥♥

Sam čaj je ostavio utisak blage oporosti iza koje odmah dolazi inzenzivna aroma jabuke. Stajao je 4min, ali zbog zelenog i belog čaja je možda trebalo da stoji kraće. Intenzivna aroma jabuke je prijatna, ali uvek imam na umu da to može narušiti pravi kvalitet čaja, pa mi malo kvari ugođaj. Sveden sastav, prijatna aroma i blag ukus su prava kombinacija za jutro, eventualno za kasno mirno popodne.

Kad sam kod čajeva, nadam se da ste nas videli u novom broju magazina Elle! Draga Iv, Nevena, Tamara i ja na čajanci u udobnoj Dokolici sa Jelenom Karakaš i Slavom Mićić. Uživale smo, a vi vidite koliko u novom broju;)

Sanja i Sandra

Sandra je želela ogrlicu kao Sanjinu.
Sanjina ogrlica je tačkasta iz kolekcije Oktobarski Elle.
Sandra je želela takvu, jer je blago uz vrat, jer joj se dopadaju elementi od svetlog džinsa i zlatni detalji. Baš to što ima Sanjina ogrlica.

Ali kako ne možemo praviti ogrlicu identičnu Sanjinoj, možemo napraviti samo Sandrinu. Gde nisu bele mikro perlice na crnoj osnovi, već su crne na beloj. I gde su drugačiji i malo mnogobrojniji elementi u zlatnoj boji.

Ovako nekako dok se dogovaramo..

I ovako, kada se dogovorimo i zaokružimo.

Prvi put dok sam nizala perlice, a potom ih heklala, mislila sam da to neću raditi više nikada, jer je jako zahtevno. Sada me to sve više privlači i inspiriše, pa očekujte svašta!;)

Narukvica, sedef i venčanje

Kada mi se Nataša javila sa svojim željama, mislila sam da će biti nemoguće.
Trebalo je da napravim narukvicu za jednu mladu, za njeno venčanje, sa sefastim elementima i recimo čipkom. Pa, kako?!
Kako, kada ja nee voolim da pravim narukvice?! Ja ne baratam sedefom!
Ali Nataša je toliko draga i prijatna i sve je previše važno da bih se prenemagala. Nema ne volim.
Sedi Ivo i misli. Nađi ONU čipku, znaš da imaš jednu! Gde su one sedefaste perle, skoro sam ih ipak ostavila?! Skiciraj, razmišljaj, planiraj... i napravi.

Ubacili smo nežnu ljubičastu u sve, jednu mikro heklanu perlicu, malo kamenčića i malo perlica. Pa sve na čipku.

Potrudila sam se i da unesem malo simbolike, pa sam stavila rozenkvarc i stavila sam dva, da budu u paru, da simbolizujemo ljubav do neba!;)

Da znate da je Nataša bila divna! Baš:)

Jedan Miro, dva Miroa, tri Miroa

Jedna šarmantna Ana je želela minđuše. Tri komada. Iz ovog gotovo zaboravljenog albuma.
To kako je narudžbina izgledala, kako je Ana definisala a ja dešifrovala, to samo nas dve znamo:) Bilo je jako zabavno!
Iz svega toga su se rodile minđuše.
Mene asociraju na dragog Miroa.

Volela bih da napravim više ovakvih komada i nadam se da ću uskoro imati vremena za to. Dopada mi se ideja da se dve minđuše nose na jednom uhu, a treća na drugom. Ili samo dve na jednom. Ili četiri odjednom. Ko kako voli i ko je koliko bušio uši :)

Hvala Ani što je brisnula prašinu sa ovog albuma i podsetila me na ovaj model.

Kako se vama dopada?:)

Darovi iz Bačkog Petrovca

Sećate se vikenda koji smo proveli u Bačkom Petrovcu? Kod Lalice i Miljana sa Ivanom i Matijom. Ivana Iv, šta koja Ivana?;)

Taj vikend je bez preterivanja bio savršen. I mnogo vikenda posle toga smo pominjali baš taj i planirali minimum jedan zajednički odlazak na Mesec.

Darove koje mi je Nevena tada spakovala vam nisam pokazala do sada. Od nje sam donela punu kesu raaznih začina! I neke važne čajeve. I još važniji starter, izvinite. I slaaamke! Da, papirne tačkaste slamke i divne Ikeine slamke koje su šire od ostalih i u savršenim su bojama. Te iste slamke sam kasnije dobila od Ivane, ali o tome ću vam drugi put. Pravi drugari su blago.

Začine sam dobila u kesicama, bili su spakovani na brzaka, jer, razumete, nismo stigli. Morali smo da ispričamo ovo i ono i da pojedemo samo još ovo i da stignemo Iskru i Rudija.
Zato sam ja poštovane začine prepakovala kada sam došla kući i obećala im udoban smeštaj. Tada sam ih za početak samo stavila u male tegle, a kasnije sam te tegle dodatno obeležila.
Tako kako sam ih obeležila, tako ste jako želeli jedan DIY post. Pa je u pripremi i biće uskoro.

A slamke? Kakve su?

 Drage načisto! I raznobojne.

I tačkaste:)

Volim svoje prijatelje.
Hvala Lalici:*

Tufnasti rastanak

Pre nego što vam predstavim novu mušemu u svom životu, želim da se pošteno rastanem za starom. Prethodnom. Dragom svojom mušemom, crvenom na bele tačke, koja je uz mene i blog bila od samog početka.
Baš kada sam napisala prvi post o čaju, juna 2011.godine, tada sam vam i pokazala i nju. Bila je tako mlada i tufnasta!
Kao i moja fotografija i ja, uostalom..

Koliko god konstantno bila u našoj kuhinji, njeno intenzivno pojavljivanje u javnosti se dogodilo otvaranjem mog naloga na Instagramu. Tu su se tufne odmotale..
I bile tu kada su se odvijali važni dogovori, pakovali čajni paketići, ponavljale šolje, pripremao ručak i presađivale drage biljke.

Dooosta čajeva i kafa je na njoj posluženo, za velike i male ljude ♥

Servirani su važni i manje važni obroci; pokazivani jubilarni hlebovi i planina mini mafina.

Mušema je menjana, ali je motiv ostajao isti.

Dok jednoga dana kurir nije pozvonio na vrata i doneo picu. Mislim, kravicu. Kutiju. Mušemu! Doneo je potpuno novu mušemu u naš život i našu kuhinju.

Znam da ste je već videli, ali niste videli sve.
Za to služi sledeći post;)